Prvih deset godina staža odradio sam kao sistemac na AIXu i drugim flavourima UNIXa; Sco, HPUX, BSD i raznoraznim Linuxima. Upoznao sam Linux još dok su distre dolazile u vrečama disketa. Od tada ga koristim i nije loš, ali... Svaki sustav ima prednosti i mane i zato je najbolje koristiti najbolje od svakog. Više nemam volje pisati u LaTexu, kada dobivam rezultat u OOWriteru ili Wordu. Ne prčkam po POWu kada mi je dostatan OOCalc ili Excel. TrurboCAD mi je dovoljan za tehničko crt(ara)nje, ali se vrti na Winsima, pa koristim Winse. Program za geometriju molekula mi radi na Linuxu, pa koristim Linux. Koristim što god mi koristi i ne vežem se za pojedine tehnologije bez obzira na moj pogled na svijet (da, da, free SW je good, ali ponekad moraš i nešto kupiti). Zato svakom preporučam da prouči literaturu i pronjuška po forumima i složi si dual (triple, multiple) boot stroj, pa nek radi što god poželi.
Na netu već ima uputa za A9 u kojima se lako može pročitati kako stanica radi. Iako su od MPXa preuzeli programiranje po poglavljima s izravnim pristupom istim, nisu odmakli od klasičnog "Asia style" programskog pristupa. Riječ je o master-slave programiranju bogatom opcijama i siromašnim logikom. MPX je Profi serijom stanica prije 20 godina ponudio programiranje u tri koraka "3-tier", koje doduše traži mrvu više razmišljanja, ali zato pruža odličan okvir i za najsloženiji setup. Šteta što Hitec nije više naučio od njih.
Dobro opažanje, korak po korak proizvođači nas vežu na svoje i samo svoje proizvode. Projekti poput: http://www.o24rcp.org/ nisu stekli osobitu popularnost. Čak i modeli željeznice nisu više što si bili, imaju digitalno vođenje, naravno, svaki proizvođač svoj sustav! Bojim se da protiv tog trenda nemamo što poduzeti. Možda nakon dovoljnog broja godina "proprietary & legacy" rješenja osvane GPL/GNU i u RC-u (Linux naspram MS Winsa i Maca).
