Topic: rusenje mlaznog aviona (Read 73789 times) previous topic - next topic

Služi tome da kuglice u lagerima ne mogu prokliziti jer u protivnom kada bi proklizale između ringova, trenutno bi se uništili ili kuglice ili ringovi po kojima se kuglice kotrljaju. kuglični ležajevi nisu klizni ležajevi nego kotrljajući ležajevi.  Eto

koliko sam ja vidio Rutenova turbina nema sistem prednabijanja lagera i centralni tunel nije predviđen zato.dali bi bilo pametno da preradim tunel i napravim prednabijanje???Uostalom čemu to služi ???uff da je meni nabaviti  garret  broj 179 / 0024.pa da nemoram uništiti ovaj veči kompresor, da bude za neki drugi projekt.

Ako svu dokumentaciju pregledas od Rutena , primetices da on ima na prednjem i zadnjem kuglageru leptiraste federe
to je najednostevnije sto je on napravio ali uslov za tako nesto je da pasovanje za kuglager se mora precizno istokariti
 ako to nije dobro napravljeno  kasnije se javljaju razni problemi jedan od najgorih je da je turbina dobro izbalansirana
a da kod rada ( na oko 80 000 obrtaja pocne jako da zvizdi , a u najgorem slucaju kompresor ogrebe usisni plast , ili jos
 gore sve moze da zariba ) ja to radim na drugi nacin , u nekoliko navrata sam objavio postove o prena bijanju lagera
kod mojih turbina . Kompresor 179/ 0024 mozes ga naci na sajtu ako utipkas Alibaba to je kineski sajt i tamo mozes da
nadjes brdo kompresora , sto se tice prenabijanja lagera to mora da se radi kod ovakvih obrtaja koje mi koristimo ako nisu prenabijeni kuglageri kuglice bi bile slobodne nebi bile pritisnute na zid lagera , kuglice same nebi se unistile iz prostog
 razloga jer su tvrdje od METALA DOBRO CUJ TVRDJE OD METALA , nego sata se dogadja obavezno se unistava kompresor
, osovina ? mozda , kuglageri isto ma ne kuglice nego vanjski i unutrasnji plast od kuglagera , na kraju turbinsko kolo
 mozda i stator , mozda   u svakom slucaju velika novcana steta , za sada toliko cao  modeljet
 

To zviždanje kako ti govoriš i struganje zna se pojavljivati samo kod modela sa stražnjim prednabijanjem lagera. KOd prednjeg toga nema.  i to točno na okreatjima oko 80 000 kako si i rekao ali to zavisi o sili opruge koja pritišće ležaj.

To zviždanje kako ti govoriš i struganje zna se pojavljivati samo kod modela sa stražnjim prednabijanjem lagera. KOd prednjeg toga nema.  i to točno na okreatjima oko 80 000 kako si i rekao ali to zavisi o sili opruge koja pritišće ležaj.

neznam kako to izgleda jer ja u mojoj karijeri sa turbinama nikada nisam usisni dio kompresora tokario od
 teflona ili neke  slicne plastike , nego sam ga uvijek tokario od aluminijuma  pa neznam kako i kada zaribava na plastici
 ja sam samo napisao sta sam ja dozivio , cao  modeljet

Aluminij je izvrsta ali naylon ili teflon su fantastični baš is tog razloga, ako kompresor zastruže kada aerodinamične sile nadvladaju silu opruge( stražnje prednabijanje) tadfa prednji ležaj prelazi iz negativnog prednabijanja u pozitivno i u tom trenutku ležaj ima "lufta" i tada krene zvuk i male vibracije. To je obično kod tih okretaja jer tada motor proizvodi potisak koliko je i jaka opruga i to je kritično područje za rad tih motora. Nikada se ne smije biti u tom području predugo jer inače motor dobiva vibracije koje ga polako uništavaju.  Kod mene je to na nekih 85 000 - 90 000 okretaja. To područej baš izbjegavam i točno se osjetie lagane vibracije pod prstima....koji su moj najbolji senzor
Kod prednjeg  ;Dprednabijanja ležaja toga nema ali stražnji više pati tada jer ga tlači opruga sa silom od nekih 40N te još aerodinamične sile motora koje mogu ići i do 150N i to se zbroji  te onda znamo koja sila nam tlači stražnji ležaj. Naravno kod statičkog testiranja motora te sile najviše opterećuju ležajeve, u letu je malo manje.

Aluminij je izvrsta ali naylon ili teflon su fantastični baš is tog razloga, ako kompresor zastruže kada aerodinamične sile nadvladaju silu opruge( stražnje prednabijanje) tadfa prednji ležaj prelazi iz negativnog prednabijanja u pozitivno i u tom trenutku ležaj ima "lufta" i tada krene zvuk i male vibracije. To je obično kod tih okretaja jer tada motor proizvodi potisak koliko je i jaka opruga i to je kritično područje za rad tih motora. Nikada se ne smije biti u tom području predugo jer inače motor dobiva vibracije koje ga polako uništavaju.  Kod mene je to na nekih 85 000 - 90 000 okretaja. To područej baš izbjegavam i točno se osjetie lagane vibracije pod prstima....koji su moj najbolji senzor
Kod prednjeg  ;Dprednabijanja ležaja toga nema ali stražnji više pati tada jer ga tlači opruga sa silom od nekih 40N te još aerodinamične sile motora koje mogu ići i do 150N i to se zbroji  te onda znamo koja sila nam tlači stražnji ležaj. Naravno kod statičkog testiranja motora te sile najviše opterećuju ležajeve, u letu je malo manje.

ako je kuglager pod dovoljnom  pritiskom opruge i nigdije ne  zapinje u tunelu , i jos potpomognut sa , negdje jednom a negdje   
 sa dvije  O ringe onda radi turbina besprijekorno na svim obrtajima , ne treba onda nikakve obrtaje izbjegavati , ovaj sistem
 prenabijanje kuglagera kod mlazne turbine sto sam nedavno objavio nisam ja to izmislio nego sam to preuzeo od vodecih
 proizvodjaca turbina a oni su pak to kopirali od KURTA SCHREKLINGA , jedino sto sam ja upotijebio harmonika opruge ,  
 umjesto valovitih (harmonika daje ujednaceni pritisak po cijelom radijusu dok kod valovitih to nije slucaj ) ove lezajeve
koji su u najsiroj upotrebi danas mogu da podnesu ogromne pritske jedino sto im je vijek trajanja ogranicen (oko 50 h )
 ili mozda manje zavisi od obrtaja , ili da uzmemo 100% keramicke kuglagere onda ce to sve nesto duze da traje 
 modeljet  cao

Apsolutno si u pravu ali koliko vidim ti koristiš prednje prednabijanje  ležajeva i kod tebe se to ne može dešavati a i zato su promijenili u dizajnu svi veći proizvođaći jetova položaj opruge. Zato sam i ja to napravio.  MIslim tu se možeš igrati koliko želiš ali to jest veliki problem ikod pravih motora...recimo kod malih Alisona (bell 206 ), turboshaft motora....sile su od nekoliko tisuća N na ležajeve i zato postoje zračni jastuci koji se stvaraju između ležajeva i osovina kako bi se to naprezanje na ležajeve smanjilo u axialnom smjeru. Znači zrak prenosi dio sile, nije sve na ležaju jer ne bi dugo trajali .

imam još jedno pitanje ,Dali je cijev kvalitete aisi  304 od prokrona dovoljno dobra za stator turbine.koliki kut u odnosu na uzdužnu os turbine moraju imati statorske lopatice i od kako debelog lima bi  ih bilo pametno  napraviti.hvala....(uups to su tri pitanja)

imam još jedno pitanje ,Dali je cijev kvalitete aisi  304 od prokrona dovoljno dobra za stator turbine.koliki kut u odnosu na uzdužnu os turbine moraju imati statorske lopatice i od kako debelog lima bi  ih bilo pametno  napraviti.hvala....(uups to su tri pitanja)

A ja ti pravis stator  za turbinsko kolo , moze i ta  kad nemas bolje ( mislim na mesavinu nikla , kroma i molibdena ) lopatice
 debljine 0,8 do 1 mm  je sasvim uredu  kutevi lopatice standard je 30 u gornjem dijelu lpotice a u donjem je izmedju
 33, i 35 pod kutom za Rutenovu turbinu ce to da bude sasvim u redu ,,   modeljet

Lukas,
dozvoli par Slicica iz moje Firme,
ovo trebas imati da bi mogao proizvoditi za Trziste i zapamti,
sto je kod Auta Mercedes to je kod Frezmasina  SHW (na slici)
sto je kod Auta Mercedes to je kod Bormasina ALZMETALL  (na slici)
Vase Turbine su igrarija u odnosu na ove koje se vrte u EUROFIGHTER a tu je i Pumpa (4 komada po Motoru i 6 Mjeseci rada za Prototyp)
Poz. Iv

  evo za one koji zele da prave mlazne turbine adresa gdije mozete da kopirate besplatno orginalni
  nacrt od kj66 , turbina ima potisak 7,5 kg po nacrtu , ali sa malo znanja ta ista turbina moze da ima 8,5 kg potiska
  bez velikih dodatnih prepravki , ne cekajte dugo , nego masovno kopiranje , jedinstvena prilika  www. pulse-jets.com
  modeljet 

     zaboravio ..... na pagina 4 nalazi se post kj66 turbo plans  za kopiranje 

[attach=1]
  rupu u turbinskom kolu sam najprije izbusijo busilicom od vidija 7,5 , pa sam na ovoj slici se vidi rupu poravnao
       i istokario sa nozem od busilice za beton napravljene na 7.9 mm istokario (mukotrpan posao zilav materijal )
 [attach=2]
  na ovoj slici se vidi kako se rupa brusi sa 7.9 mm  na 8 mm  na ovakav nacin obrade rupe turb. kola moze da se dobije
      jako precizna RUPA NORMALNO TO JE SVE AMATERSKI RADJENO I PROFESIONALNO NAPRAVLJENA RUPA NIJE NISTA  
      BOLJA OD OVE 
[attach=3]
    na ovoj slici se vrsi brusenje turbinskog kola na konacnu dimenziju ( vanjsku naravno) od 66 mm ili ako je 70 mm
      ovim metodama je dokazano da se amaterskim putem i dosta jeftinim sredsvima moze da izbusi vrlo precizna rupa
      na turbinskom kolu , koje je napravljeno od izuzetno tvrdog materijala ,    modeljet ..   
        

[attach=1]
[attach=2]
  na ovim slikama se vidi tokarenje aluminijkog inducora za mlazni motor ...
[attach=3]
  razliciti nozevi za tokarenje  inducora , sami nozevi su napravljeni od vlike cirkularne pile za drva , normalno posle su
       bruseni na odredjenu dimenziju , za svaki kompresor novi noz , sapun za ruke koristimo za uzimanje dimazije kompresors
       posle pravimo negativ pa onda pzitiv da bi dosli do prave krivine ( ah mi modelari svasta bi mi napravili ) eto tako to ja 
       radim  .. pozdrav  .. modeljet 
          

CARE!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Drugo ti nemam što za reć!
Ja radim noževe na malo drugačiji način ali u bazi isti....finish radim brusnim papirom jer je sa teflonom i nylonom lakše za radit nego sa Al.
Jako dobro u svom  slučaju i ako ti išta znači....moje pohvale u svakom slučaju....ja vrlo dobro znam što znači izrada noža za custom made turbinu.
Promijena kompresora je nekima samo tako a onome tko zna .....taj zna što znači promjena kompresora.......drugačiji difuzor , nagib lopatica i slično.
Šteta što se dijagrami kompresora ne daju za svaki model posebno......Cvetkoa ....vjerujem da znaš na što mislim  (mass flow vs press ratio).
Svima ovim putem želim čestit Božić i Novu Godinu...ja sam malo sada pod utjecajem tih praznika tako da sam malo zanemario gradnju ali neprestamo mi ideje idu po glavi ...kako i na koji način
LP
Luka